PRERASPODELA RADNOG VREMENA
Preraspodela radnog vremena poslovni proces omogućen zakonom koji se uvodi kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima.
Ukoliko primećujte da vam radni proces ima dinamično opterećenje, gde jedan dan zaposleni rade 10h da ispune rokove, a drugi dan nemaju šta konkretno da rade pa sede na svom radnom mestu uzaludno, možda bi trebalo da razmotrite uvođenje preraspodele radnog vremena zaposlenima.
Koja uslovi se moraju ispuniti da bi se mogao primeniti proces preraspodele radnog vremena?
- Zaposleni mora imati dnevni odmor između dve smene u trajanju od 11h
- Zaposleni mora imati nedeljni odmor jedan ceo dan, dakle 24h u kontunitetu
- Ukupni fond redovnih radnih sati ne sme da pređe 60 na nedeljnom nivou
- Preraspodela radnog vremena ne sme trajati duže od 6 meseci
- Potrebno je doneti odluku rukovodstva o uvođenju procesa preraspodele radnog vremena
- Preraspodela radnog vremena ne može se vršiti na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme
- Zabranjena je preraspodela radnog vremena za lica mlađa od 18 godina života.
Šta se dešava ukoliko prestane radni odnos sa zaposlenim, a poslodavac mu je ostalo "dužan" radne sate koje je preraspodelio?
Ukoliko prestane radni odnos sa zaposlenim, a poslodavac ostane neke sate „dužan“ zaposlenom, onda mu to mora uključiti u tekući obračun zarade i isplatiti ili uzeti u obzir tokom otkaznog roka.
Kako se radni sati preraspodele radnog vremena obuhvataju u obračunu zarade?
Zakon prepoznaje da ukupni fond redovnih radnih sati na nedeljnom nivou u procesu preraspodele radnog vremena u visini od 60 radnih sati.
U slučaju da zaposleni radi duže od ukupnog fonda od 60 nedeljnih radnih sati, firma je dužna da izvrši obračun i isplatu razlike kao prekovremene sate, sa napomenom da mora postojati saglasnost zaposlenog da uopšte radi prekovremeni rad u ovom slučaju.
Da li je potrebno pribaviti saglasnost zaposlenih radi uvođenja procesa preraspodele radnog vremena?
Za samo uvođenje ovog procesa nije potrebno pribaviti saglasnost zaposlenih, ali za rad duži od zakonski propisanog (60 radnih sati nedeljno) je potrebno pribaviti saglasnost.
Preporuka je da generalno pribavite i saglasnosti zaposlenih da pristaju na preraspodelu radnog vremena. Ne može da škodi i pokazuje jasnu interakciju poslodavca i zaposlenih po pitanju uvođenja ovog procesa.
Odredbe zakona vezane za preraspodeli radnog vremena, primenjuju se i radni odnos koji je definisan kao rad od kuće, ako drukčije nije određeno opštim aktom ili ugovorom o radu.
Da li se proces preraspodele radnog vremena u slučaju uvođenja u poslovanju može primeniti i na rad od kuće?
Odredbe zakona vezane za preraspodeli radnog vremena, primenjuju se i radni odnos koji je definisan kao rad od kuće, ako drukčije nije određeno opštim aktom ili ugovorom o radu.
Na koji vremenski period može da se uvede ovaj proces preraspodele radnog vremena?
Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog.
Kolektivnim ugovorom može da se utvrdi da se preraspodela radnog vremena ne vezuje za kalendarsku godinu, odnosno da može trajati i duže od šest meseci, a najduže devet meseci.
Potrebna vam je pomoć oko organizacije radnog vremena zaposlenih?
Prepustite našem stručnom timu organizaciju radnog vremena zaposlenih i budite sigurni da će postupak biti sproveden u skladu sa važećim propisima i potrebama vašeg poslovanja.
Možda vas zainteresuju još neki stručni tekstovi sa našeg bloga: