NAČINI ORGANIZACIJE POSLOVANJE ADVOKATSKE KANCELARIJE
Izbor odgovarajućeg modela organizacije poslovanja advokatske kancelarije zavisi od izvesnog broja pravnih, poreskih i organizacionih faktora. Nakon što ispunite zahteve u skladu sa Zakonom o advokaturi da postanete samostalni advokat otvara vam se mogućnost da otpočnete sa poslovanjem na tržištu. Imate na raspolaganju tri načina organizacije poslovanja vaše adokatske kancelarije.
1. Samostalni advokat
Prvi način organizacije poslovanje je da poslujete kao samostalna advokatska kancelarija, odnosno samostalni advokat, gde ne organizujete formu zajednice sa drugim samostalnim advokatima. U računovodstvenom i poreskom smislu, samostalni advokat je preduzetnik, odnosno fizičko lice koje obavlja delatnost. To bi značilo, da kao i velika većina drugih preduzetnika, i vi možete da birate da li želite da izbegnete vođenje poslovnih knjiga čime bi bili paušalno oporezivani, ili želite da se opredelite za vođenje poslovnih knjiga čime bi bili oporezivani po principu oporezive dobiti uz ili bez isplate lične zarade. Više o oporezivanju preduzetnika možete saznati u našem stručnom tekstu – Oporezivanje preduzetnika.
Prednosti:
- Jednostavno otpočinjanje obavljanja delatnosti
- Nezavisnost u organizaciji operative i donošenju odluka
- Izgradnja lične reputacije
Mane:
- Ograničen stručni kapacitet
- Smanjena mogućnost obavljanja kompleksnih predmeta
- Samostalno snošenje troškova poslovanja
2. Zajedničke advokatske kancelarije
Drugi način organizacije poslovanje je zajednička advokatska kancelarija, gde se više samostalnih advokata udružuje da formiraju formalnu kancelariju, sa ciljem da svoje udružene resurse iskoriste da efikasnije izgrade svoj ugled i poziciju na tržištu, ali i da eventualno ostvare uštede u troškovima poslovanja. Važno je napomenuti da zajednička advokatska kancelarija nema svojstvo pravnog lica, već je svaki samostalni advokat za sebe fizičko lice koje obavlja delatnost (preduzetnik) u računovodstvenom i poreskom smislu.
Prednosti:
- Veća tržišna i stručna pokrivenost
- Raspodela troškova održavanja kancelarije
- Izgradnja lične reputacije budući da svaki advokat ostaje samostalan, pored izgradnje ugleda zajedničke kancelarije
- Uvećana mogućnost izvršavanja kompleksnijih predmeta
Mane:
- Svaki samostalni advokat može svojom greškom da uruši reputaciju zajedničke kancelarije
- Raspodela troškova zahteva transparentnost i nadzor
- Budući da zajednička kancelarija nema status pravnog lica, u njoj se ne mogu angažovati zaposleni (samo u okviru samostalnih advokata)
3. Ortačko društvo
Treći način organizacije poslovanja je ortačko društvo, koje zapravo predstavlja vrstu privrednog društva u računovodstvenom i poreskom smislu. Iako ova forma organizacije zvuči najprofesionalnije i nudi značajne prednosti, ipak za jednog advokata krije jednu veliku manu – samostalni advokati koji su članovi ortačkog društva ne mogu se baviti advokaturom izvan poslovanja ortačkog društva, odnosno njihovo poslovanje je ograničeno samo na rad u okviru ortačkog društva.
Prednosti:
- Profesionalniji pristup na tržištu u odnosu na prethode forme
- Mogućnost angažovanja zaposlenih koji nisu samostalni advokati u okviru društva
- Najpodobnija forma za preuzimanje najkompleksnijih predmeta
- Mogućnost višeg stepena organizacije i specijalizacije kadrova
Mane:
- Svi članovi društva, odnosno ortaci, solidarno odgovaraju svojom imovinom za obaveze društva
- Svaki samostalni advokat može svojom greškom da uruši reputaciju ortačkog društva
- Vođenje poslovnih knjiga u formi privrednog društva čime se javljaju potencijalno viši troškovi poreza u odnosu na samostalnog advokata u vidu preduzetnika
- Jednaka raspodela dobiti (nezavisno od doprinosa u poslovanju), osim ukoliko je drugačije ugovoreno između ortaka
Da li izabrati zajedničku kancelariju ili ortačko društvo?
Zajednička kancelarija predstavlja jednu demokratsku i necentralizovanu zajednicu samostalnih advokata koji samostalno posluju, a opet kao zajednička kancelarija mogu ponuditi asortiman usluga svih njenih članova, dok je ortačko društvo jedan centralizovaniji privredni sistem koji najbliže podseća korporativnom upravljanju i poslovanju.
Glavni faktori u donošenju odluke, da li grupa samostalnih advokata želi da posluje kroz zajedničku kancelariju ili u formi ortačkog društva su:
- Potreba za izgradnjom ličnih reputacija
- Spremnost na kolektivnu odgovornost u slučaju individualnih grešaka
- Spremnost na raspodelu dobiti
- Potreba za angažovanjem dodatnih zaposlenih
- Način regulisanja troškova poslovanja
Vođenje poslovnih knjiga advokatskih kancelarija
Advokatska profesija zahteva potpunu posvećenost klijentima i predmetima, zbog čega administrativne i računovodstvene obaveze često predstavljaju dodatno opterećenje.
Advokatske kancelarije su u obavezi da vode poslovne knjige, osim u slučaju samostalnog advokata koji se opredelio za paušalni sistem oporezivanja.
Potrebna vam je pomoć pri organizaciji poslovanja advokatske kancelarije?
Prepustite našem stručnom timu savetovanje pri izboru odgovarajućeg modela organizacije poslovanja i budite sigurni da ćete izabrati rešenje koje najbolje odgovara potrebama vaše advokatske kancelarije.
Možda vas zainteresuju još neki stručni tekstovi sa našeg bloga:
