NAČINI ORGANIZACIJE POSLOVANJE ADVOKATSKE KANCELARIJE
Izbor odgovarajućeg modela organizacije poslovanja advokatske kancelarije zavisi od izvesnog broja pravnih, poreskih i organizacionih faktora. Nakon što ispunite zahteve u skladu sa Zakonom o advokaturi da postanete samostalni advokat otvara vam se mogućnost da otpočnete sa poslovanjem na tržištu. Imate na raspolaganju tri načina organizacije poslovanja vaše adokatske kancelarije.
1. Samostalni advokat
Prvi način organizacije poslovanje je da poslujete kao samostalna advokatska kancelarija, odnosno samostalni advokat, gde ne organizujete formu zajednice sa drugim samostalnim advokatima. U računovodstvenom i poreskom smislu, samostalni advokat je preduzetnik, odnosno fizičko lice koje obavlja delatnost. To bi značilo, da kao i velika većina drugih preduzetnika, i vi možete da birate da li želite da izbegnete vođenje poslovnih knjiga čime bi bili paušalno oporezivani, ili želite da se opredelite za vođenje poslovnih knjiga čime bi bili oporezivani po principu oporezive dobiti uz ili bez isplate lične zarade. Više o oporezivanju preduzetnika možete saznati u našem stručnom tekstu – Oporezivanje preduzetnika.
Prednosti:
- jednostavnija organizacija i otpočinjanje obavljanja delatnosti;
- puna kontrola nad troškovima poslovanja;
- nezavisnost u organizaciji operative i donošenju odluka;
- izgradnja lične reputacije.
Mane:
- svi troškovi poslovanja padaju na teret jednog advokata;
- ograničen kapacitet prilikom pružanja usluga;
- teže pokrivanje velikih i kompleksinijih predmeta;
- administracija može oduzimati značajan deo radnog vremena.
2. Zajedničke advokatske kancelarije
Drugi način organizacije poslovanje je zajednička advokatska kancelarija, gde se više samostalnih advokata udružuje da formiraju advokatsku kancelariju, sa ciljem da svoje udružene resurse iskoriste da efikasnije izgrade svoj ugled i poziciju na tržištu, ali i da eventualno ostvare uštede u troškovima poslovanja. Važno je napomenuti da zajednička advokatska kancelarija nema svojstvo pravnog lica, već je svaki samostalni advokat za sebe fizičko lice koje obavlja delatnost (preduzetnik) u računovodstvenom i poreskom smislu.
Prednosti:
- veća tržišna i stručna pokrivenost;
- raspodela troškova održavanja poslovnog prostora;
- izgradnja lične reputacije budući da svaki advokat ostaje samostalan;
- lakše međusobno pokrivanje u slučaju odsustva sa rada;
- mogućnost ponude šireg, kolektivnog asortimana usluga;
zajednička izgradnja reputacije advokatske kancelarije.
Mane:
- svaki samostalni advokat može svojom greškom da uruši reputaciju zajedničke kancelarije;
- raspodela troškova, prihoda i odgovornosti zahteva transparentnost i nadzor;
- mogući sporovi oko klijenata, zaposlenih i ulaganja;
- budući da zajednička kancelarija nema status pravnog lica, u njoj se ne mogu angažovati zaposleni (samo u okviru samostalnih advokata).
3. Ortačko društvo
Treći način organizacije poslovanja je ortačko društvo, koje zapravo predstavlja vrstu privrednog društva u računovodstvenom i poreskom smislu. Iako ova forma organizacije zvuči najprofesionalnije i nudi značajne prednosti, ipak za jednog advokata krije jednu veliku manu – samostalni advokati koji su članovi ortačkog društva ne mogu se baviti advokaturom izvan poslovanja ortačkog društva, odnosno njihovo poslovanje je ograničeno samo na rad u okviru ortačkog društva.
Prednosti:
- pogodnije za veću kancelariju i organizovanu podelu rada;
- jedinstven poslovni subject sa profesionalnijim pristupom na tržištu;
- lakše centralizovanje zaposlenih, ugovora, nabavki i administracije.
Mane:
- advokatsko ortačko društvo jedino može da obavlja advokaturu kao delatnost društva;
- članovi advokatskog ortačkog društva ne mogu da se bave advokaturom izvan društva;
- svaki angažovani advokat i član društva može svojom greškom da uruši reputaciju ortačkog društva;
- složenije upravljanje i računovodstvo veći troškovi poslovanja;
- potreba za preciznim osnivačkim ugovorom;
- svi članovi društva, odnosno ortaci, solidarno odgovaraju svojom imovinom za obaveze društva.
Da li izabrati zajedničku kancelariju ili ortačko društvo?
Zajednička kancelarija predstavlja jednu demokratsku i necentralizovanu zajednicu samostalnih advokata koji samostalno posluju, a opet kao zajednička kancelarija mogu ponuditi asortiman usluga svih njenih članova, dok je ortačko društvo jedan centralizovaniji privredni sistem koji najbliže podseća korporativnom upravljanju i poslovanju.
Glavni faktori u donošenju odluke, da li grupa samostalnih advokata želi da posluje kroz zajedničku kancelariju ili u formi ortačkog društva su:
- Potreba za izgradnjom ličnih reputacija
- Spremnost na kolektivnu odgovornost u slučaju individualnih grešaka
- Spremnost na raspodelu dobiti
- Potreba za angažovanjem dodatnih zaposlenih
- Način regulisanja troškova poslovanja
Vođenje poslovnih knjiga advokatskih kancelarija
Advokatska profesija zahteva potpunu posvećenost klijentima i predmetima, zbog čega administrativne i računovodstvene obaveze često predstavljaju dodatno opterećenje.
Advokatske kancelarije su u obavezi da vode poslovne knjige, osim u slučaju samostalnog advokata koji se opredelio za paušalni sistem oporezivanja.
Potrebna vam je pomoć pri organizaciji poslovanja advokatske kancelarije?
Prepustite našem stručnom timu savetovanje pri izboru odgovarajućeg modela organizacije poslovanja i budite sigurni da ćete izabrati rešenje koje najbolje odgovara potrebama vaše advokatske kancelarije.
Možda vas zainteresuju još neki stručni tekstovi sa našeg bloga:
