Isplate bonusa na zaradu zaposlenima

Benfiti za zaposlene su jedna od stavki koje zaposleni razmatra pre donošenja odluke o napuštanju ili pristupanju kompaniji. Danas je gotovo nezamislivo za kompaniju da ne ponudi benefite zaposlenima u radnom odnosu, ukoliko želi da privuče i zadrži kvalitetne kadrove. Jedan takav benefit je isplata bonusa na zaradu zaposlenima koji se ogleda kroz isplatu dodatne zarade zaposlenom.

Kako se definiše pravo na bonus na zaradu?

Bonus na zaradu zaposlenog može biti definisan pojedinačnim ugovorom o radu sa zaposlenim, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu, a može se i donositi na osnovu odluke rukovodstva.

Ukoliko definišete bonus određenim dokumentom, onda u tom slučaju nastaje i obaveza kompanije da bonus isplati u slučaju da se definisani uslovi za isplatu i ostvare. Dakle pravo se definiše dokumentom na kolektivnom nivou kroz interni akt ili na individualnom kroz ugovor sa zaposlenim.

Svakako je bitno voditi računa da ako se kolektivnim internim aktom definiše pravo na bonus na zaradu zaposlenima, a određeni zaposleni ostvari ovo pravo, kompanija ne može izbeći obavezu isplate bonusa zaposlenom. U ovom procesu nema prostora za diskriminaciju, ali je kompaniji ostavljeno da definiše uslove za ostvarivanje bonusa na zaradu.

Pored ostvarivanja prava na bonus, treba jasno definisati i kako se dolazi do iznosa bonusa koji se isplaćuje.

Koje su najčešće vrste bonusa na zaradu u primeni u praksi?

Najčešće se u praksi susrećemo sa isplatom trinaeste plate. Jako retko smo se susreli i sa isplatom četrnaeste plate. Sa aspekta zaposlenog, napominjemo da se ova stavka ne prihvata zdravo za gotovo kada donose odluku o odabiru radne poziciji, već da zaposleni uzmu u opticaj i druge elemente njihovog radnog odnosa kao što je visina ugovorene mesečne zarade u pogledu na tržište. Nekada postoje situacije gde kompanije daju zaposlenima nižu zaradu u tržišnom smislu, ali ih nagrađuju isplatom trinaeste ili čak i četrnaeste plate. Ovo je bio potencijalno negativan primer kada se napravi neka finansijska kalkulacija za zaposlenog, ali naravno postoje i jako pozitivni primeri.

Neretko se vrsta bonusa na zaradu obračunava na osnovu učinka zaposlenog. Bilo da je ostvario target u prodaji, doprineo poboljšanju u poslovanju ili jednostavno na osnovu učinka koji prate menadžeri timova kroz „poslovne koeficijente“, ova vrsta bonusa na zaradu se obično isplaćuje kvartalno, polugodišnje ili godišnje. Dobra strana češće isplate bonusa tokom godine jeste bolja motivacija zaposlenih, ali postoji i loša strana u vidu plaćanja visokih doprinosa i poreza.

Postoje i bonusi koji se donose jednokratnom odlukom rukovodstva i zasnivaju se na poslovanju cele kompanije, kao što je primer kada se na nivou kompanije ostvari pozitivno poslovanje u vidu premašenih definisanih poslovnih ciljeva. Drugi primer ove vrste bonusa bio bi da se motivišu zaposleni ukoliko se očekuje naporan rad u budućem periodu ili ukoliko jednostavno kompanija smatra da je zaposlene potrebno motivisati.

Kako se ove isplate bonusa na zaradu oporezuju?

Loša vest za kompaniju jeste da se isplata bonusa tretira kao isplata zarade i kao takva se oporezuje, što predstavlja najskuplji mogući vid isplate sredstava zaposlenom (sa aspekta oporezivanja). Međutim, dobra vest jeste da se bonus obračunava i isplaćuje uz redovnu mesečnu zaradu i u njihovom zbiru, postoji potencijalna prilika da kompanija „uštedi“ na porezu i doprinosima ukoliko zbir bonusa i redovne mesečne plate prelazi maksimalnu osnovicu za obračun doprinosa na isplatu zarade.

Iz godine u godinu ova maksimalna osnovica se uvećava i ona se primenjuje za isplate zarade od 01.01. To bi značilo da ukoliko kompanija želi da isplati neku zaradu i bonus u narednoj godini za prethodnu godinu, u obračunu će se primenjivati osnovica za doprinose za narednu godinu.

Takođe treba imati u vidu i da davanje dobara (na primer iz imovine kompanije) umesto isplate novčanih sredstava takođe ima karakter isplate zarade i kao takva se oporezuje.

U zavisnosti od iznosa koji se isplaćuje u toku meseca, oporezivanje može iznositi približno između 45% i 65%. Oporezivanje će opadati (ispod 62%) u slučaju kada je iznos koji se isplaćuje veći od maksimalno definisanih osnovica za doprinose. Dakle što je veći iznos preko maksimalno definisane osnovice, to će procenat oporezivanja opadati.

Zaposleni trebaju da imaju u vidu da zarada po osnovu bonusa ulazi u oporezivanje godišnjim porezom na dohodak građana. Dakle i tu treba ispratiti da li će se visokim bonusima pojaviti obaveza oporezivanja godišnjim porezom na dohodak građana (koji je u obavezi zaposleni da obračuna i preda poreskoj upravi do 15. maja tekuće godine za prethodnu godinu).

Koji je računovodstveni tretman isplate bonusa?

Sve isplate zarada i bonusa, kao i pripadajući porez i doprinosi se priznaju u poreskom bilansu kompanije čak i kada su obračunati, a neisplaćeni, osim kod preduzetnika prilikom isplate lične zarade (član 37a Zakona o porezu na dohodak građana).

Za kompanije koje primenjuju MRS i MSFI interesantno je da MRS 19, Primanja zaposlenih, propisuje da se sva primanja zaposlenih priznaju se kao rashod u finansijskim izveštajima u periodu u kojem je entitet trošio ekonomske koristi nastale iz usluga koje je zaposleni pružio u zamenu za primanja čime se dolazi do zaključka da se bonusi koji dospevaju u roku od dvanaest meseci od dana finansijskih izveštaja priznaju kao rashod i kao kratkoročne obaveze. Dakle kompanija je dužna da ukalkuliše rashode i obaveze za bonus (zarada) u svojim finansijskim izveštajima, ukoliko primenjuje MRS i MSFI. Ovde se dolazi do zaključka da se i ovakvi ukalkulisani rashodi priznaju u poreskom bilansu kompanije nezavisno od toga što nisu isplaćeni (niti čak obračunati poreskom prijavom), već su jasno utvrđeni kalkulacijom u iznosu u kojem će biti isplaćeni u narednoj poslovnoj godini.

Napomenuli bismo i da u praksi, kompanije često pokušavaju da izbegnu obračune poreza i doprinosima po novim iznosima osnovica za doprinose tako što će u tekućoj godini podneti poresku prijavu koja sadrži iznos redovne mesečne zarade i bonusa (trinaeste plate) i platiti kompletan porez i doprinose u tekućoj godini, a neto iznose isplaćivati u tekućoj i narednoj godini. Za sada, poreski organi su ovaj princip dozvoljavali i nisu tražili korekcije u obračunu, ali napominjemo da smatramo da ovaj način obračuna nije ispravan i verujemo da će u nekom trenutku poreski organi početi da osporavaju ovaj način obračuna.

Dakle jednostavno ukoliko isplaćujete bonuse zaposlenima u tekućoj godini, do kraja tekuće godine obračunajte i isplatite iznose neto bonusa i pripadajućeg poreza i doprinosa. Ukoliko isplaćujete bonuse zaposlenima u narednoj godini, obračunajte i isplatite neto bonuse sa pripadajućin porezom i doprinosima po novim osnovicama doprinosa.

Edukujte se blagovremeno, budite spremni!