LIKVIDACIJA PRIVREDNOG DRUŠTVA
Likvidacija privrednog društva predstavlja postupak kojim se poslovanje društva trajno završava.
Tokom procesa, izmiruju njegove obaveze, uređuju odnosi sa poveriocima i raspolaže preostalom imovinom, nakon čega se društvo briše iz Registra privrednih subjekata. Iako se često pojednostavljeno naziva „zatvaranjem firme“, likvidacija privrednog društva nije samo podnošenje zahteva za brisanje društva iz registra. U pitanju je formalno uređen proces koji obuhvata statusne, računovodstvene, poreske, imovinske i administrativne poslove.
Zbog toga odluku o likvidaciji ne bi trebalo donositi bez prethodne provere stvarnog stanja društva i obaveza koje će morati da budu regulisane do njegovog brisanja.
Kada privredno društvo može da se ugasi kroz likvidaciju?
Likvidacija se sprovodi kada privredno društvo ima dovoljno sredstava za izmirenje svih svojih obaveza.
To znači da društvo koje ulazi u likvidaciju mora biti sposobno da izmiri obaveze prema dobavljačima, zaposlenima, državnim organima, bankama i drugim poveriocima.
Ukoliko vrednost imovine društva nije dovoljna za izmirenje njegovih obaveza, potrebno je razmotriti postojanje uslova za pokretanje stečajnog postupka.
Da li je likvidacija isto što i stečaj?
Likvidacija i stečaj imaju isti krajnji rezultat – prestanak privrednog društva. Međutim, razlozi zbog kojih se ovi postupci pokreću i način na koji se sprovode značajno se razlikuju.
Likvidacija je namenjena društvu koje može da izmiri sve svoje obaveze, ali njegovi vlasnici više ne žele da nastave poslovanje kroz to društvo.
Stečaj se vezuje za društvo koje nije sposobno da uredno izmiruje svoje obaveze ili čija imovina nije dovoljna za njihovo potpuno namirenje.
Zbog toga vlasnik društva ne može uvek slobodno izabrati likvidaciju kao jednostavniju opciju. Finansijsko stanje društva mora opravdavati sprovođenje tog postupka.
Šta treba proveriti u poslovanju privrednog društva pre donošenja odluke o likvidaciji?
- evidentirane i potencijalne obaveze društva;
- stanje potraživanja od kupaca i drugih dužnika;
- imovinu kojom društvo raspolaže;
- poreske obaveze i stanje na poreskim računima;
- otvorene ugovore i poslovne odnose;
- položaj zaposlenih;
- sudske, upravne i druge postupke u kojima društvo učestvuje, itd.
Dakle, formalno postojanje novca na računu nije jedini pokazatelj da je društvo spremno za likvidaciju. Potrebno je sagledati kompletnu imovinu, sve postojeće obaveze i rizike koji mogu proizvesti dodatne troškove.
Šta se dešava sa društvom tokom likvidacije?
Privredno društvo ne prestaje da postoji odmah nakon donošenja odluke o likvidaciji. Ono nastavlja da postoji kao pravno lice sve do brisanja iz Registra privrednih subjekata, ali se njegova poslovna svrha menja.
Uz poslovno ime društva registruje se oznaka „u likvidaciji“, čime se poslovni partneri i druga zainteresovana lica obaveštavaju da se društvo nalazi u postupku okončanja poslovanja.
Tokom ovog perioda društvo ne bi trebalo da započinje nove poslovne poduhvate radi daljeg razvoja poslovanja. Njegove aktivnosti usmeravaju se na završavanje započetih poslova, naplatu potraživanja, izmirenje obaveza, rešavanje odnosa sa poveriocima i pripremu društva za konačno brisanje.
Društvo u likvidaciji i dalje može imati aktivan poslovni račun, primati uplate, vršiti plaćanja i preduzimati druge radnje koje su neophodne za uredno okončanje njegovog poslovanja.
Ko upravlja društvom tokom likvidacije?
Tokom postupka društvo zastupa likvidacioni upravnik.
Likvidacioni upravnik preuzima odgovornost za vođenje poslova koji su povezani sa likvidacijom, zastupanje društva, komunikaciju sa poveriocima i preduzimanje radnji potrebnih za završetak njegovog poslovanja.
Ovu funkciju može obavljati postojeći zakonski zastupnik ili drugo lice koje odredi nadležni organ društva.
Uloga likvidacionog upravnika nije samo formalna. On potpisuje dokumentaciju, zastupa društvo pred nadležnim institucijama i daje određene izjave u vezi sa sprovedenim postupkom. Zbog toga je važno da lice koje prihvati ovu funkciju bude upoznato sa svojim obavezama i odgovornošću.
Koliko traje likvidacija privrednog društva?
Likvidacija traje minimalno 4 kalendarska meseca.
Oglas o pokretanju likvidacije objavljuje se na internet stranici Agencije za privredne registre u trajanju od 90 dana. Poverioci mogu prijavljivati svoja potraživanja najkasnije u roku od 30 dana nakon isteka perioda trajanja oglasa. Iz tog razloga zahtev za brisanje društva ne može se podneti pre isteka najmanje 120 dana od objavljivanja oglasa.
Ovaj rok predstavlja samo zakonski minimum. Stvarno trajanje postupka zavisi od uređenosti poslovnih knjiga, broja poverilaca, postojanja zaposlenih, naplate potraživanja, prodaje ili prenosa imovine, usaglašavanja poreskih evidencija i pribavljanja potrebne dokumentacije (primer: Uverenja poreske uprave o izmirenom porezu i doprinosima).
Ukoliko društvo ima nerešene poreske obaveze, neusaglašena stanja, aktivne sporove ili imovinu kojom tek treba raspolagati, postupak može trajati znatno duže.
Šta se dešava sa poveriocima društva?
Pokretanje postupka javno se objavljuje kako bi sva zainteresovana lica mogla da prijave svoja potraživanja. Poznatim poveriocima dostavlja se i posebno obaveštenje o pokretanju likvidacije.
Obaveze prema poveriocima imaju prednost u odnosu na raspodelu imovine vlasnicima. Članovi društva mogu raspolagati likvidacionim ostatkom tek nakon što se izmire obaveze društva i obezbede sredstva za obaveze koje još nisu konačno rešene.
Posebnu pažnju potrebno je posvetiti obavezama koje nisu evidentirane u poslovnim knjigama, spornim potraživanjima i mogućim obavezama po osnovu aktivnih ugovora, garancija, jemstava ili sudskih postupaka.
Šta se dešava sa potraživanjima društva?
Pokretanjem likvidacije ne prestaju potraživanja koja društvo ima prema svojim kupcima i drugim dužnicima.
Društvo i dalje ima pravo da ih naplati, a likvidacioni upravnik treba da preduzme potrebne aktivnosti kako bi se imovina društva sačuvala i pretvorila u sredstva iz kojih će biti izmirene obaveze.
Nenaplaćena, zastarela ili sporna potraživanja mogu značajno produžiti postupak. Zato je poželjno da se pre pokretanja likvidacije proceni mogućnost njihove naplate i utvrdi da li postoje problemi u pratećoj dokumentaciji.
Da li društvo tokom likvidacije i dalje vodi poslovne knjige?
Poslovne knjige nastavljaju da se vode sve do okončanja postupka likvidacije, odnosno brisanja privrednog društva.
Privredno društvo sastavlja vanredne finansijske izveštaje povodom pokretanja i povodom zaključenja likvidacije, a dostavljaju se u roku od 60 dana od datuma bilansa.
Ukoliko se likvidacija prenosi između dve kalendarske poslovne godine, privredno društvo ima i obavezu podnošenja redovnih godišnjih finansijskih izveštaja.
Takođe, privredno društvo podnosi poresku prijavu za utvrđivanje poreza na dobit po otvaranju likvidacije, okončanju likvidacije i u slučaju prenosa likvidacije između dve kalendarske poslovne godine.
Kada se privredno društvo konačno briše?
Privredno društvo prestaje da postoji tek kada bude izbrisano iz Registra privrednih subjekata.
Nakon što su namireni svi poverioci, odnosno sve obaveze Društva, i sprovedena je administracija u rokovima koji su definisani za likvidacioni proces, može se pristupiti formalno brisanju Društva koje obuhvata aktivnosti poput – donošenja odgovarajućih završnih odluka, raspodele likvidacionog ostatka, određivanja lica koje će čuvati poslovnu dokumentaciju društva i pribavljanja poreskih uverenja da su poreske obaveze prema lokalnoj i republičkoj filijali Poreske uprave namirene.
Poreska uverenja imaju ograničen rok važenja od 5 kalendarskih dana i jako je bitno blagovremeno uskladiti trenutak predaje dokumentacije za brisanje Društva pri APR-u.
Zašto je važno dobro organizovati proces likvidacije?
Likvidacija povezuje veći broj međusobno zavisnih poslova. Odluke vlasnika, registracione prijave, računovodstveni podaci, poreske evidencije, potraživanja poverilaca, finansijski izveštaji i raspolaganje imovinom moraju biti vremenski i sadržinski usklađeni.
Pogrešno pripremljena dokumentacija, propušten rok ili neusaglašeno poresko stanje mogu produžiti postupak i proizvesti dodatne troškove.
Zbog toga bi likvidaciju trebalo posmatrati kao projekat zatvaranja kompletnog poslovanja, a ne samo kao administrativno brisanje društva.
Potrebna vam je pomoć oko likvidacije privrednog društva?
Prepustite našem stručnom timu sprovođenje postupka likvidacije, od pripreme potrebne dokumentacije do ispunjenja administrativnih, računovodstvenih i poreskih obaveza tokom postupka.
Možda vas zainteresuju još neki stručni tekstovi sa našeg bloga:
