OBRAČUN ZARADE ZAPOSLENIH
Obračun zarada zaposlenih predstavlja jedan od najvažnijih procesa u poslovanju svakog poslodavca. Obuhvata obračun bruto i neto zarade, poreza i doprinosa, naknada zarade, kao i drugih primanja zaposlenih, u skladu sa važećim propisima Republike Srbije. Bez obzira na veličinu preduzeća ili broj zaposlenih, tačan i pravovremen obračun zarada zakonska je obaveza svakog poslodavca.
Greške u obračunu mogu dovesti do finansijskih posledica u vidu prekršajnih kazni ili obračuna zatezne kamate, ali i do narušavanja poverenja i dobrih odnosa sa zaposlenima. Zato je važno da obračun zarada bude tačan, transparentan i u potpunosti usklađen sa važećim propisima.
Koji su elementi za obračun zarade?
Svaki obračun se inicijalno, u osnovi sastoji od četiri elementa koji po zakonu pripadaju zaposlenom za svaki radni mesec:
- Zarada za redovan rad (osnovna zarada)
- Minuli rad
- Regres po osnovu korišćenja godišnjeg odmora
- Topli obrok za vreme radnog vremena
Elementi se dalje mogu uvećati po drugim osnovama koje su nastale iz radnog odnosa sa zaposlenim u toku radnog meseca, poput:
- Naknada zarade za plaćeno odsustvo
- Zarada za dane odsustva po osnovu praznika
- Uvećanje za prekovremeni rad
- Uvećanje za rad na dane praznika
- Bonus na zaradu ili neka druga nedefinisana isplata koja nije vezana za konkretne radne sate
U obračun se uključuju dani i sati bolovanja, bilo da se 65% ili 100% isplaćuje na teret poslodavca.
Na kraju treba imati u vidu da li zaposleni možda ima i neke obustave od zarade koje treba da se uključe u obračunu zarade.
Svi navedeni elementi se obuhvataju u cilju ispravnog obračuna zarade zaposlenom.
Kako se definiše visina zarade i rokovi za njenu isplatu sa zaposlenima?
Visina zarade se definiše ugovorom o radu sa zaposlenim. Ona se može definisati u neto ili bruto iznosu. Ukoliko je iskazana u neto iznosu, potrebno je naglasiti da se na nju isplaćuju i zakonom propisani porez i doprinosi.
Zarada se ne sme definisati u iznosu koji je manji od minimalne zarade propisane zakonom. Minimalna zarada je definisana po radnom satu, a budući da varira broj radnih sati iz meseca u mesec, to znači da i iznos propisane minimalne zarade varira iz meseca u mesec.
Visina zarade može da se definiše u fiksnom iznosu ili po ceni efektivnog radnog sata.
Ukoliko je visina zarade definisana u fiksnom iznosu na mesečnom nivou, to znači da će ostvarena cena radnog sata iz meseca u mesec varirati, budući da i broj radnih sati mesečno varira. Ovo je bitan podatak radi obračuna naknade zarade koji se koristi u određenim slučajevima obračuna zarade.
Ukoliko je visina zarade definisana po ceni efektivnog radnog sata onda je velika verovatnoća da će se iznosi zarade iz meseca u mesec znatno razlikovati iz razloga što broj potencijalnih radnih sati može da varira na mesečnom nivou.
Koji su rokovi za obračun i isplatu zarade?
Obračun se logično kompletira pre isplate zarada, i u zavisnosti od veličine i kompleksnosti obračuna može trajati od 20 min do nekoliko dana.
Rok za isplatu zarade se može definisati ugovorom o radu, a po zakonu, ne sme biti duži od kraja narednog meseca u odnosu na mesec za koji se obračunava zarada. Može se ugovorom o radu (ili internim aktom) predvideti i isplata u roku koji je kraći od zakonski definisanog roka.
Isplata neto iznosa zarada pre isplate pripadajućeg poreza i doprinosa smatra se poreskim prekršajem.
Šta predstavlja stavka „redovan rad“ u obračunu zarade?
U pitanju su sati koje je zaposleni efektivno obavljao, a koji su obuhvaćeni redovno planiranim fondom radnih sati. Svaki mesec ima planiran potencijalni broj radnih sati koje zaposleni može obavljati, a koji se umanjuje za dane odsustva i na kraju se dobijaju efektivni sati redovnog rada zaposlenog u toku radnog meseca.
Šta predstavlja stavka „minuli rad“ u obračunu zarade?
Za svaku ispunjenu godinu radnog staža kod trenutnog poslodavca, zaposleni biva „nagrađen“ minimalnim uvećanjem svoje osnovne zarade po osnovu naknade za minuli rad. Na godišnjem nivou, kumulativno, zaposlenom se uvećava zarada za po 0,4% od osnovne zarade po ostvarenim satima redovnog rada.
Dakle nakon godinu dana staža se uvećava za ukupno 0,4%, zatim nakon dve godine staža se uvećava za ukupno 0,8%, itd.
Šta predstavlja stavka „regres po osnovu korišćenja godišnjeg odmora“ u obračunu zarade?
Zaposleni ima zakonsko pravo na naknadu za regres po osnovu korišćenja godišnjeg odmora. U teoriji, ova naknada služi zaposlenom da pokriva troškove na odsustvu po osnovu godišnjeg odmora. U praksi, budući da nije propisan minimalni iznos regresa koji se mora isplatiti zaposlenom, poslodavci se najčešće isplaćuju bruto iznos od 100 RSD mesečno, odnosno 1.200 RSD godišnje. Regres se može isplatiti godišnje jednokratno, a može i na mesečnom nivou.
Šta predstavlja stavka „topli obrok za vreme radnog vremena“ u obračunu zarade?
Ova naknada je zakonski zamišljena da pokrije troškove ishrane zaposlenog u toku radnog vremena, ali sa velikom manom – nije definisan minimalni iznos. U praksi, budući da nije propisan minimalni iznos toplog obroka koji se mora isplatiti zaposlenom, poslodavci se najčešće isplaćuju bruto iznos od 100 RSD mesečno, odnosno 1.200 RSD godišnje. Topli obrok se obračunava proporcijalno provedenim radnim satima u odnosu na fond potencijalnih radnih sati. Dakle za dane/sate odsustva sa posla, zaposleni nema pravo na naknadu za topli obrok. Topli obrok ne mora biti isplaćen u novcu, već može biti obezbeđen u vidu hrane, na radnom mestu (menze i kuhinje u okviru poslovnog prostora, dostave obroka, itd).
Šta podrazumeva plaćeno odsustvo sa posla i kako se obračunava naknada?
Zakon propisuje slučajeve u kojima zaposleni može opravdano da odsustvuje sa posla, a da u tom slučaju primi naknadu zarade. Pored zakonski propisanih slučajeva, poslodavac može definisati internim aktima ili ugovorima neke dodatne slučajeve kada zaposleni može da uzme plaćeno odsustvo sa posla.
Neki od primera zakonski definisanog plaćenog odsustva sa posla:
- Godišnji odmor
- Vojna vežba
- Odaziv na poziv državnog organa
- Dobrovoljno davanje krvi
- Smrt člana porodice
- Sklapanje braka
- Porođaj supruge
- Teže bolesti člana uže porodice (bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj)
Neki od primera definisanog dodatnog plaćenog odsustva sa posla koje poslodavac omogućuje zaposlenom:
- Selidba
- Smrt člana familije ili prijatelja
- Rođendan zaposlenog
- Polaganje stručnih ispita
- Volontiranje
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za plaćenog odsustvo u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci. Dakle u obzir za obračun proseka se uzimaju svi prihodi koje je zaposleni primio po osnovu radnog odnosa u prethodnih 12 meseci, a koji po zakonu imaju karater zarade.
Šta podrazumeva prekovremeni rad i kako se obračunava naknada?
Zakon je predvideo maksimalni fond radnih sati od 40 sati nedeljno, a ne kraći od 3 sati nedeljno. Po pravilu, nedeljno je predviđeno pet radnih dana, ali je poslodavcu, u slučaju smenskog rada, ostavljen prostor da može drugačije da uredi koji su radni dan u njegovoj kompaniji.
Ukoliko zaposleni ostvari više radnih sati od dnevno ili nedeljno definisanog fonda, oni se smatraju prekovremenim radom. Dakle prekovremeni rade se posmatra i dnevno i nedeljno, a sumira se u mesečnom obračunu zarade.
Važno je razlikovati prekovremeni rad od preraspodele radnog vremena. Kada je kod poslodavca zakonito uvedena preraspodela radnog vremena, veći broj radnih sati u pojedinim periodima ne mora automatski predstavljati prekovremeni rad. Više o tome pročitajte u našem tekstu – Preraspodela radnog vremena.
Zakon propisuje i neke druge odredbe o kojima se mora voditi računa prilikom planiranja radnog vremena zaposlenima, poput:
- Zaposleni ne može da radi duže od 12 sati dnevno
- Prekovremeni rad ne može da traje duže od 8 sati nedeljno
- Zaposleni ima pravo na odmor u trajnju od najmanje 12 sati neprekidno u okviru 24 sata
- Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajnju od najmanje 24 sata neprekidno
Propisani su i neke dopune ili izuzetci od prethodno pomenutih odredbi zakona.
Za sate prekovremenog rada, zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu koja iznosi 26% od osnovne zarade. Dakle, zaposleni će za te sate primiti 126% od osnovne zarade.
Trebalo bi napomenuti da u slučaju prekovremenog rada na dane praznika, zaposleni ima pravo na osnovnu zaradu + uvećanje za rad na praznik (110% od osnovne zarade) + uvećanje za prekovremeni rad (26% od osnovne zarade).
Potrebna vam je pomoć oko obračuna zarada?
Prepustite obračun zarada stručnom timu Bizkompasa i budite sigurni da su obračuni usklađeni sa važećim propisima i zakonskim rokovima.
Možda vas zainteresuju još neki stručni tekstovi sa našeg bloga:
