PORESKA KONTROLA PAUŠALACA
Poreska uprava dobija informaciju od strane banke da ste tokom kalendarske godine ostvarili promet po poslovnim računima veći od 6 miliona RSD. Ubrzo zatim, dobijate zahtev od strane Poreske uprave da im dostavite set dokumentacije uvid, radi uvrđivanja da li ste probili zakonski limit prometa.
Promet koji je zakonski limitiran na 6 miliona RSD je promet po osnovu prodaje proizvoda i usluga (prihodi od prodaje proizvoda i usluga), a ne promet po naplati preko bankarskog računa. Prihodi i Naplata su dve potpuno različite kategorije, ali se obe zapravo smatraju nekom vrstom prometa. Jedan je promet od prodaje dobara i usluga, a drugi je promet tokova novca.
Dakle, Poreska uprava dobija informaciju da ste imali Naplatu veću od 6 miliona RSD tokom kalendarske godine, a potom želi da stekne uvid u vaša dokumenta i utvrdi da li ste zapravo imali Prihod veći od 6 miliona RSD u toku kalendarske godine.
Koji je to set dokumentacije koji Poreska uprava zahteva da im dostavite?
- Knjiga o ostvarenom prometu (KPO knjiga)
- Potvrde banaka o prilivu sredstava po poslovnim računima
- Dokumentaciju po osnovu koje je vršen priliv koji se ne smatra prihodom od obavljanja delatnosti za izveštajni period (pozajmice, krediti, fakture prethodnih godina, itd.)
- Ukoliko se posluje preko deviznog računa, onda i devizne izvode banaka gde se vidi otkup deviza
Šta je knjiga ostvarenog prometa (KPO knjiga)?
Iako paušalci nemaju obavezu vođenja poslovnih knjiga, ipak imaju obavezu vođenja KPO knjige koja je u suštini sumiran pregled ostvarenih prihoda od prodaje u jednoj kalendarskoj godini.
U ovoj knjizi se evidentira sva dokumentacija na osnovu koje su ostvareni prihodi od prodaje proizvoda i usluga (delatnost trgovine, odnosno prodaje robe ne može biti paušalno oporeziva). U većini slučajeva su to fakture, ali budimo rezervisani da postoji i druga vrsta dokumentacije u ovom slučaju (na primer: sudska rešenja u slučaju advokata).
Knjiga se sastoji od 5 kolona koja se redom i hronološki (dakle po datumu i broju dokumenta) popunjava. Njeni elementi su:
- Redni broj
- Datum i opis knjiženja – pod datumom upišite datum dokumenta koji se evidentira (datum prometa), a pod opisom knjiženja upišite broj dokumenta koji se evidentira
- Prihod od prodaje proizvoda – upišite iznos prihoda po dokumentu koji se evidentira
- Prihod od izvršenih usluga – upišite iznos prihoda po dokumentu koji se evidentira
- Ukupna suma oba prihoda (prihod od prodaje proizvoda i prihod od izvršenih usluga)
Knjiga se može voditi u elektronskoj formi, koja se potom u slučaju dostavljanja Poreskoj upravi štampa, pečatira (ukoliko koristite pečat u poslovanju), i potpisuje od strane zakonskog zastupnika.
Šta je potvrda banke o prilivu sredstava po poslovnim računima?
Potvrda prikazuje koliko je paušalac imao priliva i odliva sredstava po poslovnim računima. Za svaku banku posebno, a i za svaki račun posebno se izdaje ova potvrda.
Ona se izdaje u štampanoj formi, u ekspozituri banke, na osnovu prethodno podnetog zahteva.
Šta podrazumeva dokumentaciju po osnovu koje je vršen priliv koji se ne smatra prihodom od obavljanja delatnosti za izveštajni period?
Prihod od obavljanja delatnosti je ustvari prihod od prodaje proizvoda i usluga, za izveštajni period (kalendarska godina).
Ukoliko sta ostvarili priliv po poslovnim računima koji nije po osnovu prodaje proizvoda i usluga u izveštajnom periodu, potrebno je da takav priliv adekvatno dokumentujete iz razloga što on ne ulazi u obračun limita paušalca od 6 miliona RSD.
Neki od primera su:
- Naplata u toku izveštajne godine po prodajnim dokumentima koji su izdati u prethodnim izveštajnim godinama. Ovaj slučaj ne predstavlja promet po osnovu prodaje u izveštajnom periodu, jer se promet od prodaje već evidentirao u izveštajnoj godini kada je prodaja fizički izvršena (tada je trebao biti izdat dokument o prodaji) – dostavite Poreskoj upravi ova prodajna dokumenta zajedno sa izvodima iz izveštajnog perioda gde se vidi naplata.
- Avansna naplata po osnovu prodaje proizvoda i usluga se ne smatra prodajnim prometom jer je u pitanju plaćanje unapred, pre izvršene prodaje – dostavite Poreskoj upravi avansne račune zajedno sa izvoda iz izveštajnog perioda gde se vidi naplata.
- Naplata u tuđe ime i za tuđ račun podrazumeva naplatu koju paušalac neće zadržati za sebe, već je u obavezi da se prosledi dalje dokmentovanom vlasniku sredstava – dostavite Poreskoj upravi sporazume, ugovore, rešenja i druga dokumenta gde su definisani uslovi i iznosi po osnovu poslovanja za tuđe ime i tuđ račun, zajedno sa izvodima iz izveštajnog perioda gde vidi naplata.
- Kupoprodaja deviza kroz devizno poslovanje – dostavite Poreskoj upravi izvode iz izveštajnog perioda gde se vide transakcije kupoprodaje deviza.
- Priliv po osnovu finansijskih transakcija u vidu pozajmica ili kredita – dostavite Poreskoj upravi ugovore na osnovu kojih su ostvareni prilivi pozajmica i kredita, zajedno sa izvodima iz izveštajnog perioda gde se vidi naplata.
Kako dakle postupiti po zahtevu Poreske uprave?
Kada primite zahtev Poreske uprave postupite na sledeći način:
- Pripremajte samo poslovna dokumenta i evidencije koje su vam tražene u zahtevu Poreske uprave. Ništa preko toga.
- Postupajte po rokovima koje vam je Poreska uprava zadala.
- Uz dokumentaciju priložite jedan dopis gde ste naveli koja dokumenta dostavljate i po kom njihovom zahtevu postupate.
- Konsultujte se sa knjigovođom pre pripreme i dostavljanja dokumentacije Poreskoj upravi.
U suštini Poresku upravu interesuje da dokumentujete i jasno razdvojite dve prvobitno navedene kategorije prometa (prodajni i bankarski) i na taj način prikažete šta je zapravo prihod od prodaje, a šta je promet tokova novca. Dakle prvi se posmatra u smislu granice od 6 miliona za paušalno oporezivanje, dok se drugi ne posmatra u tom smislu.
Ukoliko vam je potrebna konsultacija ili priprema dokumentacije, na raspolaganju su vam naše usluge iz domena knjigovodstva i poslovnog savetovanja.
