SISTEM PDV (POREZ NA DODATU VREDNOST)
Republika Srbija je jedna od poslednjih zemalja koja je implementirala sistem PDV, odnosno uvela porez na dodatu vrednost svojim poreskim obveznicima. Primena ovog poreza je otpočela 1. januara 2005. godine i ubrzo je postao jedan od najznačajnijih izvora javnih prihoda.
Kompanije koje uspešno posluju i ostvaruju velike promete i prihode u poslovanju, gotovo da ne mogu da izbegnu da postanu deo PDV sistema. Stoga bi bilo praktično za vlasnike kompanija da se blagovremeno informišu više na ovu temu.
Šta je PDV (porez na dodatu vrednost)?
PDV, odnosno porez na dodatu vrednost, je porez koji oporezuje dodatu vrednost u svakoj fazi proizvodnje i prodaje, a konačno ga snosi krajnji potrošač.
Predstavlja porez koji u najvećem iznosu puni državnu kasu Republike Srbije i kao takav je najčešće kontrolisan od strane poreskih inspektora.
Kako funkcioniše PDV sistem?
PDV sistem čine kompanije koje se oporezuju porezom na dodatu vrednost.
Porez je zamišljen tako da se u svakoj fazi nabavke i prodaje jednog dobra ili usluge oporezuje samo dodata vrednost. Prilikom nabavke koristi se prethodni PDV iskazan na računu dobavljača, a zatim se obračunava obaveza za PDV prema državi po računu koji je izdat kupcu.
Jedna kompanija može pristupiti u PDV sistem dobrovoljno ili po sili zakona.
Kada se pristupi u PDV sistem dobrovoljno, u istom se mora poslovati narednih 24 meseca, nezavisno od ostvarenog iznosa prometa u prethodnih 12 meseci poslovanja.
Kada se pristupi u PDV sistem po sili zakona, u istom se mora provesti narednih 12 meseci. U tom periodu se ponovo prati promet, i ukoliko on bude ispod 8.000.000 RSD, stvorili su se uslovi za izlazak iz sistema PDV.
Šta se podrazumeva prometom za svrhu evidentiranja u sistem PDV?
U smislu zakona, pod prometom za svrhu evidentiranja u sistem PDV, smatra se promet dobara i usluga za koji postoji obaveza obračunavanja PDV i promet dobara i usluga za koje je propisano poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza (član 24 Zakona o PDV).
Dakle postoje i situacije gde prodajni promet ne ulazi u obračun prometa za svrhu evidentiranja u sistem PDV – kao na primer: promet od prodaje usluga čije je mesto prometa inostranstvo (član 3 i član 12 Zakona o PDV) ili promet od prodaje usluga bez prava na odbitak prethodnog poreza (član 25 Zakona o PDV).
Šta za jednu kompaniju znači ulazak u sistem PDV?
- Kompanija postaje 20% (ili 10% u zavisnosti od stope koja se primenjuje) skuplja svojim kupcima u slučaju da oni nemaju pravo da koriste PDV iskazan na njenim fakturama kao prethodni PDV (fizička lica, kompanije koje nisu u sistemu PDV, kompanije koje za određene njene usluge ili dobra nemaju pravo na korišćenje prethodnog PDV-a).
- Pojavljuju se dodatne obaveze u smislu vođenja evidencija, rokova, podnošenja prijava, administracije ili obavljanja poreskih obračuna što može rezultirati uvećanim troškovima u poslovanju.
- Uglavnom može da koristi prethodni PDV koji je iskazan na računima dobavljača za nabavke koje su izvršene, ali ovde postoje i razna zakonska ograničenja u smislu korišćenja prethodnog PDV-a.
- Povećava se rizik od potencijalnih poreskih kontrola, koje pre svega kontrolišu obračun PDV-a, ali i koje mogu proširiti kontrolu i na druge poreze (porez na zarade, porez na dobit, itd).
Kako se vrši obračun PDV?
PDV obračun vrše kompanije koje su u sistemu PDV, ili koje vrše uvoz robe i usluga iz inostranstva. Obračun je obuhvaćen kroz uslugu vođenja poslovnih knjiga, i kompletiraju ga knjigovođe koje ujedno podnose i propisanu poresku prijavu na portalu Poreske uprave.
Zakon propisuje mesečne i kvartalne obaveznike, pa se tako i sam obračun vrši mesečno ili kvartalno (u zavisnosti od obveznika).
Sam proces podrazumeva utvrđivanje da li je u toku obračunskog perioda nastalo više prethodnog (ulaznog) PDVa ili obaveze (izlaznog) za PDV. U slučaju da je nastalo više prethodnog PDVa, obveznik može da potražuje povraćaj viška poreza od Poreske uprave ili da taj višak iskoristi za neke buduće obaveze koje mogu nastati tokom budućih obračuna. U slučaju da je obaveza za PDV veća od prethodnog PDVa, obveznik je dužan da razliku uplati Poreskoj upravi (ili ukoliko ima neku prethodnu pretplatu, da je sada iskoristi da umanji obavezu za plaćanje po obračunu).
Zbog čega bi neko želeo dobrovoljno da uđe u sistem PDV-a?
Kada se sve „stavi na papir“ donosi se odluka – da li bi trebalo da se uđe dobrovoljno u sistem PDV-a?
Odluka nije laka, ali pre njenog donošenja, trebalo bi uraditi poslovne kalkulacije i istraživanje tržišta i pokušati sagledati iz što više uglova kakav uticaj ulazak u sistem PDV-a ima na poslovne procese kompanije. Prosto rečeno – trebalo bi napraviti studije slučaja i njihov efekat na poslovanje kompanije.
Studijom obuhvatite analize:
-
- Konkurentnosti na tržištu
- Mreže dobavljača
- Opterećenja novih obaveza na administrativno-knjigovodstvene procese
- Spremnosti na uvećanje rizika od potencijalne poreske kontrole
- Uvećanja ili uštede troškova
- Poreskih pravila u smislu korišćenja prethodnog PDV-a
- Procene prometa u narednih 12 meseci poslovanja
-
Primera radi:
1) Ukoliko utvrdimo da pretežno nabavljamo proizvode i usluge od dobavljača koji su u sistemu PDV, prodajemo kompanijama koje mogu da koriste PDV sa naših faktura kao prethodni PDV, imamo jasno i kvalitetno definisan administrativno-knjigovodstveni proces koji nam minimalno uvećava troškove poslovanja, a i dodatno procenjujemo da ćemo u narednih 12 meseci „probiti“ limit od 8.000.000 RSD prometa – treba razmotriti ulazak u sistem PDV-a.
2) Ukoliko pretežno nabavljamo proizvode i usluge od dobavljača koji nisu u sistemu PDV ili nabavljamo proizvode i usluge za koje nemamo pravo na odbitak prethodnog PDV, a istovremeno prodajemo kupcima fizičkim licima koji ne mogu da koriste prethodni PDV sa naših faktura, kao i da smatramo da možda nećemo „probiti“ limit od 8.000.000 RSD prometa u narednih 12 meseci – ulazak u sistem PDV-a nije logičan izbor.
3) Ukoliko pretežno nabavljamo proizvode i usluge od dobavljača koji nisu u sistemu PDV ili nabavljamo proizvode i usluge za koje nemamo pravo na odbitak prethodnog PDV, prodajemo kompanijama koje mogu da koriste PDV sa naših faktura kod prethodni PDV, imamo jasno i kvalitetno definisan administrativno-knjigovodstveni proces koji nam minimalno uvećava troškove poslovanja, ali smo minimalno spremni da preuzmemo uvećani rizik od potencijalne kontrole, a i dodatno procenjujemo da ćemo u narednih 12 meseci „probiti“ limit od 8.000.000 RSD prometa – treba razmotriti da li ući dobrovoljno u sistem PDV-a sada ili možda sačekati da se „probije“ limit prometa.
4) Ukoliko utvrdimo da pretežno nabavljamo proizvode i usluge od dobavljača koji su u sistemu PDV, prodajemo usluge na inostranom tržištu (mesto prometa usluga je nedvosmisleno definisano kao inostranstvo), imamo jasno i kvalitetno definisan administrativno-knjigovodstveni proces koji nam minimalno uvećava troškove poslovanja – treba razmotriti ulazak u sistem PDV-a iz razloga što PDV pretplatu možemo potraživati od države.
Niste sigurni da li je ulazak u sistem PDV pravi izbor za vaše poslovanje?
Prepustite našem stručnom timu analizu vaših PDV obaveza kako biste doneli odluku koja najbolje odgovara vašim poslovnim i poreskim potrebama. Ukoliko ste već u sistemu PDV, obezbedićemo vam pravovremen obračun PDV-a i uredno ispunjenje svih zakonskih obaveza.
Možda vas zainteresuju još neki stručni tekstovi sa našeg bloga:
