PRIVREMENA ODJAVA POSLOVANJA PREDUZETNIKA
Preduzetnicima je omogućen benefit da mogu izvršiti privremenu odjavu poslovanja u cilju uštede troškova. Svaki preduzetnik ima pravo na ovaj benefit, bez obzira na način oporezivanja i bez obzira na to da li vodi poslovne knjige ili ne. Proces privremene odjave poslovanja naziva se i zamrzavanjem radnje ili prekidom obavljanja delatnosti.
Preduzetnik bi trebalo da bude upoznat sa pravima i obavezama koje ima u slučaju kada izvrši privremenu odjavu poslovanja, kao i koji je potom proces prijave nastavka obavljanja poslovanja.
Kako se vrši privremena odjava poslovanja preduzetnika?
Odjava se vrši pri javnim institucijama, odnosno pri Agenciji za privredne registre (APR), republičkoj nadležnoj filijali Poreske uprave (PU) i lokalnoj nadležnoj filijali Uprave javnih prihoda (UJP).
Kod APR-a, odjava se može sprovesti elektronski, preko njihove platforme, a može se podneti i u papirnoj formi na šalteru bilo koje filijale APR-a. U oba slučaja se plaća taksa po cenovniku APR-a. Prilikom privremene odjave poslovanja preduzetnika ne podnosi se vanredni finansijski izveštaj, ali ovde treba obratiti pažnju o obavezi podnošenja redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja (ili izjave o neaktivnosti) za preduzetnike koji vode poslovne knjige. Dakle ukoliko privremena odjava obuhvata 31.12. i prelazak u narednu poslovnu godinu, preduzetnik nije oslobođen obaveze podnošenja redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja.
Kada preduzetnik vodi poslovne knjige, pri PU se odjava sprovodi popunjavanjem poreskih prijava preko poreskog portala. Za paušalno oporezive preduzetnike se ne podnosi prijava, već PU na osnovu podataka koje dobijaju od APR-a samostalno sprovodi poresku proceduru. Na osnovu ovih prijava se kroz poreski sistem vrši korekcija poreskih zaduženja i rešenja.
Pri UJP se sprovodi odjava popunjavanjem poreskih prijava preko poreskog portala. Na osnovu ovih prijava se kroz poreski sistem vrši korekcija poreskih zaduženja i rešenja. Prijava se podnosi i za preduzetnike koji vode poslovne knjige, kao i za preduzetnike koji ne vode poslovne knjige (paušalci).
Koji su najčešći razlozi zbog kojih se preduzetnik odlučuje na privremenu odjavu poslovanja?
Radno angažovanje u drugoj kompaniji
Neretko, usled radnog angažovanja u drugoj kompaniji, zbog uvećanja obaveza, preduzetnici svojom voljom, ili prinuđeno, donesu odluku da privremeno odjave svoje poslovanje.
Odsustvo zbog bolovanja
Nažalost, tokom bolovanja preduzetnik često nije sposoban da posluje (iako po zakonu uopšte ne bi mogao da posluje jer je privremeno sprečen za obavljanje rada). Tada se preduzetnik često odlučuje za privremenu odjavu poslovanja kako bi smanjio troškove.
Pad obima poslovanja
Bilo da je uzrok pada obima poslovanja sezonska delatnost ili jednostavno preduzetnik ne uspeva da posluje uspešno na tržištu u izvesnim periodima iz drugih razloga, uvek postoji mogućnost privremene odjave poslovanja radi uštede troškova.
Zakon svakako ne propisuje obavezu navođenja razloga za privremenu odjavu poslovanja.
Da li preduzetnik može da posluje ukoliko privremeno odjavi poslovanje?
Suština ovog procesa jeste da poslovanje preduzetnika privremeno miruje i da po tom osnovu njegova prava i obaveze miruju. Kompletno poslovanje tada staje, osim namirenja obaveza ili naplate potraživanja iz perioda koji prethodi datumu na koji je registrovana privremena odjava poslovanja preduzetnika.
Da li se prekid može izvršiti retroaktivno?
Nažalost, prekid ne može da se izvrši retroaktivno, po Zakonu o privrednim društvima.
Koji je status radnika kod preduzetnika u slučaju privremene odjave poslovanja?
Status radnika bi trebalo regulisati pre same registracije privremene odjave poslovanja. Privremena odjava poslovanja preduzetnika nije osnov za davanje otkaza zaposlenom u skladu sa Zakonom o radu, već se radno angažovanje mora sprovesti ili sporazumno ili kao otkaz zaposlenom od strane preduzetnika na način definisan zakonom, ali sa napomenom da u slučaju otkaza, u određenim slučajevima preduzetnik mora zaposlenom da isplati otpremninu. Druga opcija koja se pojavljuje jeste slanje radnika na „prinudni“ odmor, u kom slučaju je preduzetnik u obavezi da im isplaćuje naknadu za godišnji odmor (prosek prethodnih 12 meseci) u skladu sa zakonom.
Ukoliko se ipak pojavi situacija da preduzetnik u stanju privremene odjave poslovanja ima aktivne zaposlene koji nisu poslati na „prinudni“ odmor, tada se može primeniti opcija iz člana 116. Zakona o radu koja propisuje da u slučaju smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini, preduzetnik može da isplaćuje naknadu zarade u visini od 60% prosečne zarade zaposlenog u prethodnih 12 meseci, ali uz ograničenje da ta naknada ne sme biti manja od minimalne zarade utvrđene zakonom.
Šta se dešava sa pravom na trudničko bolovanje preduzetnice tokom privremene odjave poslovanja?
Ukoliko preduzetnica treba da ostvari pravo na novčanu naknadu za vreme trudničkog bolovanja, važno je da se, pre podnošenja prijave APR-u za privremenu odjavu poslovanja, obrati Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO), kako bi dobila informaciju koji datum treba da navede kao datum privremene odjave obavljanja delatnosti.
Koliko dugo može da traje privremena odjava poslovanja?
Nije definisan određeni period na koji se preduzetnik može staviti u stanje privremenog prekida obavljanja delatnosti. Takođe nije određeno ni koliko puta preduzetnik to može da učini. Samo kod privatne lekarske prakse i kod apoteka postoji zakonsko ograničenje u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti.
Prijava se može podneti kao privremena odjava, gde se upisuje datum početka i datum završetka prekida obavljanja delatnosti. Tokom podnošenja prijave, može se izabrati i opcija “do ponovnog prijavljivanja”.
Budući da je minimalni period mirovanja 24 sata, treba voditi računa da se datum prekida i datum nastavka obavljanja delatnosti moraju razlikovati.
Šta se dešava sa porezom i doprinosima za vreme privremene odjave poslovanja preduzetnika?
Porez i doprinosi tokom privremene odjave miruju, odnosno ne zadužuju se, osim u dva slučaja:
- kada preduzetnik i za vreme privremene odjave ima aktivne zaposlene angažovane po osnovu ugovora o radu, a za koje je preduzetnik odlučio da tokom privremene odjave budu na „prinudnom“ godišnjem odmoru;
- kada je prilikom podnošenja prijave izabrao opciju da nastavi sa plaćanjem poreza i doprinosa tokom privremene odjave poslovanja.
Poreze i doprinose dospele u periodu koji prethodi datumu privremene odjave poslovanja potrebno je izmiriti, odnosno taj dug će i dalje da postoji na poreskom stanju preduzetnika.
Da li advokati mogu da registruju privremenu odjavu poslovanja?
Zakon o advokaturi definiše da advokat ima pravo na privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom:
1) zbog stručnog usavršavanja ili drugih opravdanih razloga, dok traju razlozi;
2) za vreme privremene sprečenosti usled bolesti, porodiljskog odsustva, odsustva za negu deteta i drugih zdravstvenih razloga;
3) zbog izbora za narodnog poslanika, poslanika ili odbornika, u trajanju poslaničkog ili odborničkog mandata.
Pored dobrovoljnog, postoji i slučaj gde advokatu po zakonu privremeno prestaje pravo na bavljenje advokaturom u slučaju izbora, imenovanja ili postavljenja na javnu funkciju koja zahteva zasnivanje radnog odnosa u organu Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.
Tokom privremenog prestanka obavljanja advokaturom, nadležna advokatska komora će advokatu odrediti privremenog zamenika koji može biti samo advokat upisan u imenik advokata iste advokatske komore. Privremenog zamenika može predložiti i advokat koji privremeno odjavljuje poslovanje, samo ukoliko prilaže i pismenu saglasnost advokata kojeg predlaže.
Kontaktirajte nas ukoliko imate neka dodatna pitanja u vezi ovog procesa ili želite da vam mi sprovedemo administrativo privremenu odjavu poslovanja:
