UPUĆIVANJE ZAPOSLENOG NA PRIVREMENI RAD U INOSTRANSTVU
Ukoliko poslujete ujedno i na domaćem i međunarodnom tržištu, može se javiti potreba za upućivanjem zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo.
Proces zahteva nešto opširniju pripremu pre samog odlaska zaposlenog u inostranstvo, a postoje i neki finansijski aspekti sa kojima bi bilo dobro da budete upoznati pre nego što se u ovaj proces uputite.
Pod privremenim radom zaposlenog u inostranstvu, smatra se period boravka u inostranstvu koji prelazi 30 dana u kontinuitetu, odnosno 90 dana ukupno sa prekidima u toku kalendarske godine.
U kojim slučajevima se zaposleni upućuju na privremeni rad u inostranstvo?
Najčešći slučaj je svakako upućivanje zaposlenih na privremeni rad u izdvojenoj jedinici ili ogranku firme koji je otvoren u inostranstvu ili kroz dogovorenu poslovnu saradnju sa drugom kompanijom.
Nešto manje čest slučaj je upućivanje zaposlenih na obuku u inostranstvo.
Koji zaposleni mogu da se upute na privremeni rad u inostranstvo?
Zaposleni moraju biti u radnom odnosu kod kompanije najmanje tri meseca pre upućivanja, osim u slučajevima:
- da se upućivanje zaposlenih vrši u okviru pretežne delatnosti kompanije koja je upisana u registar kod nadležnog organa
- da broj upućenih zaposlenih koji ne ispunjavaju uslove (u smislu radnog odnosa kod kompanije najmanje tri meseca pre upućivanja) ne prelazi 20% od ukupnog broja zaposlenih kod kompanije na dan upućivanja
Mogu se uputiti zaposleni koji su radno angažovani na neodređeno vreme, kao i zaposleni koji su angažovani na određeno vreme, ali u ovom drugom slučaju se vreme provedeno na privremenom radu u inostranstvu ne računa u zakonsko ograničenje trajanja radnog odnosa na određeno vreme i period angažovanja ne može biti duži od 24 meseca (to je zakonski limit za prelazak na aganžman na neodređeno radno vreme). Takođe, upućivanje zaposlenog koji je angažovan na određeno vreme ne može da traje duže od vremena za koje je zaključen ugovor o radu.
Kompanija ne može na privremeni rad u inostranstvo da uputi zaposlenog mlađeg od 18 godina života i ne može ugovorom zaključenim sa stranim licem predvideti ustupanje zaposlenih tom ili nekom drugom stranom licu.
Šta obuhvata proces upućivanja zaposlenog na privremeni rad u inostranstvo?
- Informisanje o tržištu, zakonskim odredbama i troškovima
- Planiranje i priprema aganžmana u inostranstvu
- Pribavljanje saglasnosti od zaposlenog (ukoliko to već nije prethodno pribavljeno)
- Informisanje i priprema zaposlenog
- Zaključenje aneksa ugovora o radu
- Odlazak zaposlenog na privremeni rad u inostranstvo
Šta obuhvata informisanje o tržištu, zakonskim odredbama i troškovima?
Kada se formira ideja o tome da se zaposleni uputi na privremeni rad u inostranstvo, potrebno je pristupiti prikupljanju informacija o tržištu države u koju se zaposleni upućuje, zakonskim odredbama koje se tiču upućivanja zaposlenog u inostranstvo na rad, kao i troškovima koji se u ovom procesu pojavljuju.
To bi bile informacije o uslovima života i rada na lokaciji gde će zaposleni obavljati svoj aganžman poput društveno-političke situacije, bezbednosti za rad, minimalne zarade, uslova za dobijanje radno-boravišnih dozvola, klime, troškova ishrane ili prevoza ili smeštaja na lokaciji, itd.
Treba obavezno i izvršiti poreske provere u smislu postojanja ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između Republike Srbije i države u koju se zaposleni upućuje na privremeni rad.
Šta obuhvata planiranje i priprema aganžmana u inostranstvu?
Nakon što se pribave sve potrebne informacije, pristupa se planiranju funkcionisanja aganžmana zaposlenog. Pripremaju se logistika, dokumentacija i kalkulacija troškova.
Troškovi koji se pojavljuju ili se mogu pojaviti u ovom procesu:
- zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti
- bezbednost i zdravlje na radu
- smeštaj, ishranu i prevoz za dolazak i odlazak sa rada
- zarada zaposlenog (koja ne sme biti manja od minimalne zarade u državi u koju se zaposleni upućuje)
- zdravstveni pregledi
- pribavljanje radno-boravišne dozvole
- potencijalni poreski troškovi koji mogu pasti na teret kompanije u slučaju nepostojanja ili odredbi ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između Republike Srbije i zemlje u koju se zaposleni upućuje na rad.
Važno je napomenuti da kompanija svakako za svog zaposlenog već ima neke od navedenih troškova u poslovanju, ali se u ovom procesu ovi troškovi mogu potencijalno uvećati (ili čak možda umanjiti).
Na kraju planiranja i pripreme radnog aganžmana u inostranstvu, kompanija treba da bude upućena u sve aspekte ovog procesa i da bude spremna da otpočne njegovu realizaciju.
U okviru ovog koraka je preporučljivo i da se urade sve neophodne studije i analize, uključujući i studiju isplativosti za kompaniju u smislu da li da angažuje lokalnog zaposlenog na lokaciji u inostranstvu, ili da nastavi sa procesom upućivanja zaposlenog na privremeni rad u inostranstvo.
Šta se smatra pribavljanjem saglasnosti od zaposlenog?
Zakon propisuje da kompanija mora pribaviti saglasnost zaposlenog kojom pristaje na to da privremeno bude upućen na rad u inostranstvo. Ova saglasnost se može posebno izraditi, a može biti deo nekog ugovora ili akta sa kojim je zaposleni već prethodno saglasan (npr. ugovor o radu). Saglasnost u okviru ugovora o radu je praktičnije rešenje, budući da Zakon dozvoljava ovu mogućnost za kompanije, čime kasnije znatno olakšavaju proces upućivanja zaposlenog u inostranstvo.
Zaposleni može da odbije upućivanje na privremeni rad u inostranstvu u slučajevima:
- trudnoća
- za vreme rada sa polovinom punog radnog vremena zbog posebne nege deteta u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad
- do isteka tri godine života deteta
- ako je zaposleni samohrani roditelj do 15 godina života deteta
- ako nije proteklo tri meseca od povratka sa rada u inostranstvu koje je trajalo najmanje 11 meseci neprekidno
- u drugim slučajevima utvrđenim kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu
Na koji način se obavlja informisanje i priprema zaposlenog?
Kompanija je dužna da o svom trošku organizuje informisanje i pripremu zaposlenog. Prema zakonu, ovo informisanje se vrši pre potpisivanja aneksa o radu i pribavljanja saglasnosti zaposlenog.
Međutim, zakon isto tako dozvoljava da se saglasnost može dobiti pre informisanja zaposlenog u slučaju kada se saglasnost pribavlja u okviru ugovora o radu.
Informisanje zaposlenog podrazumeva davanje obaveštenja o:
- uslovima života u mestu u koje se zaposleni upućuje (klimatski uslovi, valuta, društveno-politička situacija, specifične zdravstvene i druge okolnosti)
- uslovima smeštaja i ishrane koji se zaposlenom obezbeđuju za vreme boravka i rada u inostranstvu, udaljenosti od mesta boravka do mesta rada i dr.
- kontakt osobi u mestu rada u inostranstvu koja je ovlašćena za davanje informacija državnim i drugim organima o upućivanju zaposlenog i za pružanje dodatnih informacija i obaveštenja zaposlenim
Priprema zaposlenog podrazumeva da kompanija:
- obezbedi potrebne zdravstvene preglede i preventivne zdravstvene mere za zaposlenog
- obezbedi prevoz zaposlenom do mesta rada u inostranstvu i povratak u Republiku Srbiju
- obezbedi ishodovanje radno-boravišnjih dozvola za zaposlenog
Šta se reguliše aneksom ugovora o radu?
Bitan dokument, pored saglasnosti, koji kompanija treba da definiše sa zaposlenim je svakako aneks ugovora o radu. Aneks ugovora o radu se u praksi često previdi od strane kompanija koje se nedovoljno informišu o ovom procesu.
Aneks ugovora o radu sadrži elemente:
- državu, mesto rada i period na koji se zaposleni upućuje
- naziv i opis poslova koje će zaposleni obavljati u inostranstvu, ako se isti menjaju
- iznos osnovne zarade, odnosno plate (u daljem tekstu: zarada) i valutu u kojoj će zarada biti isplaćivana (koja ne sme biti manja od minimalne zarade u državi u koju se zaposleni upućuje)
- elemente za utvrđivanje zarade, druga novčana i nenovčana davanja koja su povezana sa boravkom u inostranstvu
- radno vreme, odmore i godišnji odmor
Aneks se čuva u mestu rada iz koga je zaposleni upućen na privremeni rad u inostranstvo. Ukoliko je kompanija svojim internim aktom definisala elemente za utvrđivanje zarade, druga novčana i nenovčana davanja, radno vreme, odmore i godišnji odmor u vezi sa boravkom u inostranstvu, onda se ti elementi ne moraju ponovo definisati aneksom.
Šta je još potrebno pripremiti za zaposlenog pre njegovog odlaska u inostranstvo na privremeni rad?
Kada je birokratija neophodna za pripremu zaposlenog za odlazak u inostranstvo kompletirana, pristupa se finaliziranju procesa. Pre samo odlaska zaposlenog, kompanija treba još da mu obezbedi:
- zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti
- bezbednost i zdravlje (praktičnije da se obezbedi u zemlji gde se obavlja privremeni rad)
- smeštaj, ishranu i prevoz za dolazak i odlazak sa rada po standardima koji su važeći u državi u kojoj se obavlja privremeni rad
- prijavu promene osnova osiguranja u jedinstvenoj bazi Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO)
Ovi elementi su svakako planirani pre otpočinjanja procesa, a sada se realizuju.
Koji zakoni regulišu pitanje privremenog rada zaposlenog u inostranstvu i da li su propisane kaznene odredbe?
Zakonom o radu i Zakonom o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti je regulisan proces privremenog rada zaposlenog u inostranstvu.
Oba zakona propisuju određene kaznene mere ukoliko kompanije ne postupe po njihovim odredbama, a visine kazne se kreću od 70.000 RSD do 1.500.000 RSD za pravna lica i preduzetnike.
